Халқимиз тарихи ғаройиб воқеаларга жуда бой, маънавий мероси беқиёсдир. Келажакни яққолроқ тасаввур этмоқ, бўлажак воқеаларни аниқроқ башорат қилмоқ учун ўтмишимизни, тарихий анъаналаримизни яхшироқ билмоғимиз шарт.
Ҳанузгача яхши ўрганилмаган муаммолардан бири исломгача бўлган даврларда халқимизнинг маънавий ҳаётида катта аҳамиятга эга бўлган халқ байрамлари, анъаналари ва маросимларидир. Бунинг теран илдизларини энг қадимдан, яъни Марказий Осиёда 500 минг йил аввалги палеолит даврдан излаш керак. Милоддан аввалги биринчи минг йилликнинг биринчи ярмида Марказий Осиёда ўтроқ деҳқончиликнинг ривож топиши, ибтидоий жамият емирила бориб, синфий жамиятнинг вужудга келиши, Суғд, Хоразм, Бақтрия каби давлатларнинг пайдо бўлиши, диний қарашларнинг шакллана бориши ўша даврга хос анъана, маросим ва байрамларни тақозо эта бошлади.