Ўзбек тилшунослигида деривация масаласи турлича, аниқроғи, икки хил талқин этилади. Аввало, бу термин ўзбек тилшунослигида янги бўлиб, замонавий талқинлардагина ўз ифодасига эга. “Лингвистик қомусий луғат”да қуйидагиларни ўқиймиз: “Деривация (лат. Derivatio-ажралиш (отведение); ясалиш (образование)-бир тил бирлиги (дериватлар) асосида бошқасининг вужудга келиши, жўн ҳолатда ўзакнинг аффиксация асосида “кенгайиши ёки сўзларнинг жипслашуви, қўшилуви бўлиб, инчунун у сўз ҳосил қилишига ёҳуд ҳатто сўз ясашга тенглаштирилади.