Tarbiyaviy maqsad – aniq o`lchamli ishlarga oid vazifalarni belgilab beradi. Har bir ishda asosiy g`oya, yo`nalish (aqliy, jismoniy, mehnat tarbiyasi va boshqalar) ajralib turadi.
Tushuntiruvchi-namoyish etuvchi ta’lim nomidan mohiyati anglanib turibdi. Ko`rgazmalilik asosida tushuntirishning asosiy metodlari tinglash va eslab qolish sanaladi.
Qoraqalpoq tilida,Ingliz tilida,O`zbek tilida (lot.)
Yaratilgan vaqti:
2021-04-12 21:16:33
Ilm-fan va texnika rivojining yuksak sur’ati moddiy ishlab chiqarish jarayonini nazariy (g`oyaviy) hamda amaliy jihatdan boyitib borish bilan birga ijtimoiy munosabatlarning yangicha mazmun kasb etishini ta’minladi.
O`qituvchilik kasbi murakkab faoliyat bo`lib, u bir tomondan, ijtimoiy buyurtma bajarilishini, ikkinchi tomondan, tahsil oluvchilarning individual xususiyatlari va shart-sharoitlarini, uchinchidan esa mustaqil holda ijodiy ish ko`rishni talab etadi
Bu bosqich ma’ruza darsi o`tilishining ilk bosqichi bo`lib, unda o`qituvchi talabalarning diqqat-e’tiborini o`rganilishi lozim bo`lgan mavzuning materialiga (sohasiga, muammosiga) iloji boricha tezrok jamlashga yordam beruvchi biror–bir topshiriq, masala yoki fikr beradi.
Миллий ғоя - миллатнинг ўтмиши, бугуни ва истиқболини ўзида мужассамлаштирган, унинг туб манфаатлари ва мақсадларини ифодалаб, тараққиётга хизмат қиладиган ижтимоий ғоя шакли.
Ҳар қандай жамият, у ўз ривожланишининг қайси босқичида бўлмасин, ишлаб чиқаришсиз яшай олмайди. Бу иқтисодчиларга ва ишлаб чиқариш менежерларига яхши маълум. Шу билан бирга, бир қанча масалалар ҳам борки, уларни фалсафа
Қадимги юнон фалсафасининг буюк номоёндаси Суқрот ўзаро бахслашувнинг моҳир устаси, ҳақиқат моҳиятига етишнинг савол-жавобга асосланган усули асосчиларидан бири эди. У мазкур усулга, энг аввало, ахлоқ тушунчаларни таърифлаш
Ҳар қандай миллатнинг тараққиёти жамиятдаги ёшлар қатламининг миллий ғоя ва қадриятларга муносабати, унинг ёшлар онгига қандай таъсир этаётганлигига ҳамда амалий фаолиятларига қандай тарзда таянишларига боғлиқ.
Инсониятнинг XXI асрга ва ўз тарихий тараққиётининг янги минг йиллигига қадам қўйиши ижтимоий билишда қисқа ва қамровли қилиб «глобализация» деб номланган мутлақо янги ижтимоий вазият билан боғлиқ.
Барча вокеа ва ходисаларга турли нуктаи назаридан ёндашиш окибатида кадимдан ҳозирги давргача дунёвийлик ва динийлик тамойиллари ўртасида зиддият мавжуд булиб келмокда. Жамият ҳаётида бу тамойиллардан бири
Электр энергияни ишлаб чиқариш ва уни таъминлаш — бу узлуксиз жараёндир. Вақтнинг ҳар бир пайтига электр энергияни ишлаб чиқариш миқдори уни таъминлаш миқдорига тенг бўлиши керак. Айрим электростанциялар истеъмолчиларни электр энергия билан узлуксиз таьминлай олмайди. Шунинг учун улар умумий электротизимларга бирлаштирилади. Натижада кучланиш ва частотанинг доимийлиги таъминланади, чунки юкламанинг тебранишини кўп электростанциялар бир вақтда қабул қилади.
Ялпи талаб бу — товарлар бозорида таклиф этилаётган товарлар ва xизматларга бўлган талабларнинг жамидир. Ялпи талаб мамлакат иқтисодиётидаги ялпи ишлаб чиқариш билан иқтисодий субъектларнинг талаби xамда баҳолар умумий даражаси Ўртасидаги боғликликни ифодалайди. Ялпи талабнинг ўсиши маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми ва иш билан бандликни рағбатлантиради, баҳолар даражасига зарур микдорда таъсир этади.
Vaqtni tejash qonuni - ijtimoiy ishlab chiqarish samaradorligini oshirib borish manbai va usulini tavsiflaydigan umumiy iqtisodiy qonunlardan biri. Vaqtni tejash qonuni mehnatni, ish vaqtini tejash, shuningdek ish paytida vaqt omilining qadrlanishini bildirib. ilgʻor texnika va texnologiyani joriy etish evaziga mahsulot tejash qonuni - ijtimoiy ishlab chiqarish samaradorligini oshirib borish manbai va usulini tavsiflaydigan umumiy iqtisodiy qonunlardan biri.